Proslava (mog) rodjendana u Italiji...

Druga po redu od kada zivim u ovoj divnoj zemlji, a neka po redu od kada sam na jednom posebnom nivou vezana za istu.

Moram priznati da je svaki moj rodjendan lepsi od onog prethodnog i uvek se radujem onom sledecem.

Ne, ja nemam problem sa tim sto godine prolaze. Svaka od tih je interesantna na svoj nacin. :)

- znamo pravilo drzanja ruku u plesu, ali s obzirom da se radi o ''selfie'' fotografiji , malo smo okrenuti na pogresnu stranu :)

Ali, pre nego sto napisem jos koju o proslavi svog 32. rodjendana, malo cu se osvrnuti na to kako ljudi oko mene u Italiji slave rodjendane.

Italijani su narod koji mnogo voli da praznuje i veseljima nikad kraja. Slavi se onako, na'veliko.

Isto tako se pridaje izuzetna vaznost rodjendanima i mislim da nema osobe koja ga nece proslaviti, bar u krugu svojih bliznjih.

Obicno se organizuje, kako oni kazu, FESTA DI COMPLEANNO, u picerijama ili restoranima, koja ne pocinje pre 21h (ovde se vecerava prilicno kasno).

Gosti imaju placenu veceru, koja se sastoji iz: starter (predjela), primo piato i secondo piato(dva glavna jela) i dolci(deserta), te pice u neogranicenoj kolicini.

Bez rodjendanske pesme nista, tako da gosti obavezno pevaju slavljeniku onu svima nama poznatu: ''...tanti auguri a te, tanti auguri a te...'' (sto u prevodu znaci Najlepse Zelje)

Moram dodati da u pojedinim delovima Italije (to je ono sto je potvrdjeno od drugih, ali ja nisam iskusila) slavljenik poziva goste na proslavu rodjendana u restoran, a taj gost ima obavezu da sam sebi plati veceru.

U svakom slucaju gosta izadje mnogo skuplje ta proslava, nego samog slavljenika, s obzirom da gost donosi i poklon...(ovde se ne kupuju simbolicni pokloni) :)

Na poslu se takodje slavlje ni slucajno ne preskace. Slavljenik obicno obavestava svoje kolege putem mail-a o svom rodjendanu i duzan je da u firmu donese razne slane i slatke stvari, te pice.

Ja se ipak pridrzavam svog starog obicaja proslave rodjendana.

Dragi i ja praktikujemo odlazak u neki lep restoran, koji se pazljivo bira i obavezno je u nekom drugom gradu, i onako ''u samoci'' uzivamo u divnoj veceri.

Ovog puta je izbor pao na Bertinoro...mali gradic na brdu... O njemu ce biti jedna posebna tema, neki naredni put.

Ako vas interesuje kako je izgledala ta nasa mala proslava, pogledajte moj video ispod.

Tanti saluti,

xxx

Ivy